Отворено писмо проф. др Мирјани Марковић,
Председнику Дирекције Југословенске левице и носиоцу Јединствене изборне листе СПС-ЈУЛ Слободан Милошевић за посланике у Већу грађана Савезне скупштине

Госпођо Марковић,

Повод за ово писмо су предстојећи савезни избори 24. септембра. Ови избори су више од избора. Ово је питање живота и смрти, посебно за српски народ. 24. септембра догодиће се референдум и шанса да Срби кажу доста једној десетогодишњој погубној политици и доста квази опозицији. Доста самољубивим и дрчним лидерима великих апетита и политичких амбиција, а никаквог морала, обавеза и одговорности. Уосталом, Срби ће морати да науче да су они народ који треба да смењује лидере, а не да чекају да лидери сами себе смењују.

После 24. септембра, све ће бити исто, или ништа, као пре. И зато ћемо гласати.

Госпођо Марковић, ми Срби смо у менгелама, уништавани и изнутра и споља, а Ви сте тако арогантни, недопустиво арогантни. Толико сте занесени својом борбом за остајање на власти да на релацији сукоба актуелни режим и они који називате ништавилима, изгубили сте Србе, односно заборавили сте да постоји и српски народ. А наши добри и племенити Срби негде су се сами изгубили. Утопили смо се, нема нас. Све се мање чујемо. Срби су постали мета за одстрел. Свих ових десет година најлакше је било убити Србина. За то нико и не одговара. А паметни и добри Срби ћуте и трпе. Све ове године неко други одлучује о нама. Постоји режим, односно Ви и Ваши политички партнери који одлучујете о судбини Србије и Црне Горе, а богами и о другим српским земљама.

Односно, би Југословени и они које Ви називате ништавилима. А ту је и НАТО коме, како Ви кажете, мутава и смушена ништавила служе као његови заступници. Ви Југословени и како себе називате левица, увек сте знали и одређивали шта је за нас Србе најбоље, а како сте нам одредили, види се. Остали смо и без земље и без народа. Али, не осуђујем ја вас толико, ни српске комунисте, ни Југословене. Наши добри и поштени Срби криви су што су то допустили.

У Вашим предизборним обраћањима грађанима Србије поручујете да приликом гласања бирају између слободе и ропства, између рата и мира, добра и зла. Ви знате добро да су Срби врло осетљиви на реч слобода и зато је злоупотребљавате. Али, овде слободе нема и то је истина. Наш добри српски народ је неслободан. Живимо у немиру, а зло је свуда око нас. Ако је толико много патње која нас окружује, ако су мајке завијене у црно, а народ осиромашен и несрећан, о каквој и чијој слободи Ви то говорите.

Госпођо Марковић, о каквом миру и срећи је реч. Светлости има само за оне које Ви волите, за изабране, за оне који су Вам верни и који Вас слепо слушају, који Вам се диве. Па ваљда Вас због тога и прате. Знате Ви да будете и великодушни. У сопственом осећању моћи, у себи сте се уздигли до божанства. Своју охолост и не кријете. Колико само гордости има у јединој Вашој реченици скромном народу Кучева: „Ја сам одлучила да будем нескромна за вас...“ Говорећи на промотивном скупу партије Југословенске левице у Малом Црнићу, истакли сте да сте према овом месту јако субјективни и да су избори прилика да развоју овог краја допринесете као да сте се у њему родили. Све по систему „волим-не волим“. Другим речима, награђујем или кажњавам. Ви урадисте оно што НАТО планира, али још не уради: регионализацију наше мајчице Србије – развијени и неразвијени крајеви. За Вашу гордост, ипак, најзаслужније је Ваше окружење. Господин Бојић, један од Ваших верних другова, једном приликом је рекао:“Тиранина на уздижу ни личне заслуге, ни количина новца, већ понизни људи који га опслужују“ – сироти Бојић у сопственим речима није препознао себе.

Госпођо Марковић, ако кажете да је наше друштво све од промена, да једва можемо да их региструјемо – привреда у сталном успону, обнова брза и успешна, друштво је у стању високе динамике, верујем да кад то кажете, стварно и мислите да је тако. Свет у којем се Ви крећете, ТВ програми које пратите, посебно државне телевизије, информације од другова које добијате, очигледно су ружичасте. Морам да Вам кажем да живите у свету илузија. А Србима је доста илузија; поготово предизборних.

Изађите из своје палате, изађите из својих оквира, ослободите се својих телохранитеља, побегните од другова, будите на трен слободни и видећете другачију Србију! Осакаћену Србију. Јужни део српске земље је окупиран од стране НАТО-а. Српске светиње су оскрнављене. Шиптарске банде уз благослов НАТО-а и Кушнера по Косову и Метохији харају. Оно мало преосталих Срба нема ко да штити. На стотине хиљада прогнаних и избеглих Срба из Републике Српске Крајине, Републике Српске и Косова и Метохије тумара по Србији. Испред страних амбасада су редови за визу. Млади у очају напуштају своју отаџбину. Корупција и мито царују. Дипломе се купују. Кич и шунд имају предност. Нерасветљена убиства и киднаповања. На стотине хиљада незапослених. Редови за хлеб, млеко, уље, шећер...постали су навика. Универзитет није слободан. Штампа је под контролом. Судство, војни и полицијски врх су у служби режима. Речју, живот без наде у земљи високог ризика. Али, Ви то не видите. Као што нисте видели ни шиптарски тероризам и насиље над Србима које траје у континуитету. Да сте видели, вероватно бисте о томе говорили на Конгресу ЈУЛ-а 98. године. Ако сте знали, зашто сте о трагедији Срба прећутали? Да није било мађарског делегата, присутног на Конгресу, свет не би ни знао да Срби на Косову и Метохији страдају. Хвала му за то. Некако превише сте тихи када је у питању страдање српског народа. За кога ви радите, госпођо Марковић?

Ако изјављујете да је „...СРЈ успела да се одбрани од најјачих сила на свету зато што је одлучила да се брани...“ а НАТО слободно вршља по светој српској земљи машући Кумановским споразумом, онда ту неко неког обмањује. Или Ви кад кажете СРЈ мислите само на београдски пашалук па за Вас Косово и Метохија није ни Србија или Ви мислите да су се Срби толико разболели од апатије да терапија по којој више пута поновљена лаж постаје истина може слободно да се примењује. Госпођо Марковић, у једном од својих промотивних говора рекли сте да НАТО занима само једна промена коју нису успели у последњих десет година да изведу, а то је да у Београду успоставе марионетску владу. Што се тиче вашег случаја, у Вашингтону и Бриселу нису се посебно трудили да уклоне постојећи режим на чијем сте челу Ви и Ваш супруг, јер је актуелна власт у Београду сасвим била кооперативна. Понекад су вас и размазили, толико сте им ваљали. Чак су и председнику СРЈ, господину Милошевићу, створили имиџ националисте. То је заиста гротескно. Јадни наши Срби. Толиико су отишли далеко у својој наивности да су многи, после свега што им се догодило, у то и поверовали.

Госпођо Марковић, молим Вас, престаните да нас штитите од спољних непријатеља, од ропства и сиромаштва. Најбоља заштита од тога је да престанете да користите Србе као Ваш залог за остајање на власти. У калкулантским играма Београда и Вашингтона остајали смо без територије и без народа. Хоћете у ХХI век преко српских лешева. Године '98, Ваша политика на челу са Слободаном Милошевићем увела је Холбрука у игру без питања српског народа да ли на то пристаје. Октобра '98, Споразумом Милошевић-Холбрук, Србија се лишила свог суверенитета. Такозване мировне снаге на челу са озлоглашеним Вокером ушле су на Косово и Метохију а наша војска је повучена у касарне. Рамбује је био само трагикомична фарса за обе стране, а бомбардовање Србије логична последица и политичка игра Вашингтона, Москве и Београда. Актуелна власт могла је да одахне. Косово и Метохија, та кост у грлу предата је НАТО-у тобоже силом, а не милом. Толико о сувереренитету на који се често позивате.

Госпођо Марковић, често називате опозицију заступницима НАТО-а. Слажем се да и немамо неку опозицију, јер да је имамо, Ви не би били десет година на власти. Ви сте се за то и побринули. Актуелна власт поједине опозиционе лидере користила је по потреби. Извлачила их као кеца из рукава. Наравно, ко ће их такве поштовати. Али, то не значи да сте Ви зато богом дани. Док 24. септебмра, Срби и остали грађани СРЈ, не изаберу новог председника и нови парламент, истине ради, треба рећи шта је ова власт, у политичком смислу, оставила иза себе. Да ли је то слобода, мир, и народно добро или пустош, ропство, рат и зло

Десет година функционисала је легално илегална Косово република

Албански ровови копали су се надомак српских кућа. Српска полиција није добијала наређење, како кажу, одозфо – из Београда, да благовремено реагује.

Није се завело ванредно стање при разбукталим шиптарским терористичким акцијама

И пре отвореног албанског насиља над Србима, актуелни режим даје дозволу да Американци отворе свој шпијунски информативни центар усред Приштине.

Милошевић је омогућио рад канцеларије Шороша усред Србије

Власт у Београду намерно провоцира сукоб са Подгорицом

Председник Србије, а сада СРЈ, директно се меша у политички живот Републике Српске Крајине а Ви то исто чините. Резултат – Република Српска Крајина без Срба, преко 600 хиљада српских избеглица, српске мајке завијене у црно.

Блокада на Дрини са Републиком Српском 1994. године.

Дејтонски споразум и, опет, потпис председника Милошевића, дао је више него што су од њега тражили. Што се Брчког тиче, без икакве дозволе народа Републике Српске, Милошевић је овластио својим потписом америчког адвоката Робертса Овена да у спору између муслимана и Срба, око статуса Брчког, његова реч буде последња. И наравно, пресудио је у корист муслимана.

Живко Радишић је продужена рука Београда. Њујоршки споразум који је потписао крајем 1999. године, помогао је Американцима да се оствари њихов политички циљ – унитарна БиХ, ко ли сада игра улогу Живка Радишића на Косову и Метохији?

Слободан Милошевић је усред Београда примио у посету Ејупа Ганића, ратног злочинца, одговорног за убиство српских војника који су напуштали Сарајево почетком 1992. године.

Актуелна власт дала је дозволу сепаратисти Угљанину да се из Турске, у коју је побегао, врати сасвим безбедно у Србију, а расписана потерницa за њим је стопирана.

Грађански рат на територији некадашње Југославије праћен је политичким одлукама у Београду које су имале тенденцију српског пораза, повлачења, стратегије "крени-стани" до брукања српске војске.

Заједно са својим мужем одговорни сте за корупцију, пљачку, криминал, политичка убиства.

Одговорни сте за злоупотребу и манипулацију народом.

Полиција је криминализована.

Кадровска политика коју ви водите је по принципу "Што гори - то боље".

Омогућили сте непријатељско деловање којекаквих новинара и невладиних организација и тиме омогућили антисрпску пропаганду усред Београда.

Госпођо Марковић, да не идемо даље. Тај трагични десетогодишњи период погубних политичких одлука Београда пратила су нека чудна друштвена догађања. Ширио се дефетизам, а српски родољуби проглашавани за ратне хушкаче. Којекакви кицоши пропагирали су мондијализам. Поједини грађани усред Београда дивили су се свему што је стизало са Запада, а глас из Вашинтгона за њих је био глас Свевишњег. Којекакве жене у црном хистерично су наступале против Срба. Агресивно и отворено у медијима Хелсиншки одбор за људска права добијао је простор на београдској телевизији да говори агресивно и отворено о правима, али само Хрвата и муслимана. Којекакве антисрпске невладине организације слободно су по Београду састанчиле и деловале. Из Београда (која би у свету народна власт то дозволила), усред грађанског рата пацовским каналима у Сарајево на поклоњење Изетбеговићу отишли су неки који себе називају грађанима. Нису ни приметили хиљаду српских гробова само на Грбавици, једној од сарајевских општина. То их се уопште није дотицало.

Лист "Наша борба" је трајао онолико колико и његова мисија. Тај лист је 1998. доделио шиптарским студентима у Приштини признање. Која слобода, које лицемерје, која дрскост, који политички задатак и то у време отвореног шиптарског сецесионизма и етничког чишћења српске територије. Лист је трајао онолико колико сте Ви то желели.

За све време грађанског рата, ТВ Политика из вечери у вече емитовала је вести хрватске телевизије а за носталгичаре све могуће хрватске музичке фестивале. Телевизија Пале за нас није била доступна.

Ох, Боже, колико сте само, госпођо Марковић, одговорни. Чак, и да то нисте желели, зашто нисте спречили?

"Наш сеоски народ је скроман и паметан. О томе да је скроман, не размишља. А то да је паметан и не зна. Или, бар, не зна колико је паметан." То сте Ви изјавили у својој предизборној кампањи.

Био сељачки или градски, наш народ ништа неће оправдати ако не изађе на изборе и ако не гласа за промене. Ово је наша последња шанса да на изборима променимо и власт и опозицију. Српске земље, Србија и Црна Гора, морају много штошта да промене. Надам се, да ће господин Коштуница знати да створи око себе окружење моралних и одговорних људи, стручњака и уз помоћ добрих и паметних Срба, српских родољуба и патриота из наше дијаспоре, да уведе закон и демократију у српске земље. Да врати српском народу српски национални понос и достојанство.

Београд, 17. септембар 2000.

Коментар сам послала на адресе свих београдских редакција. Није угледао светлост дана.