ОТВОРЕНО ПИСМО ВИСОКОМ ПРЕДСТАВНИКУ ЗА БиХ
Педију Ешдауну и Регулаторној агенцији за комуникације БиХ

Поводом коначне одлуке Регулаторне агенције за комуникације Босне и Херцеговине да казни директора ТВ БН, господина Владимира Тришића, због приказивања филма "Побиј, покрсти, протерај"

Поштована господо,

Обраћам вам се поводом ваше одлуке да казните ТВ БН због, како сте навели, емитовања филма "Побиј, покрсти, протерај" и кршења Кодекса за емитовање РТВ програма. С обзиром да сам упозната са Кодексом за емитовање телевизијских програма, одговорно тврдим да документарни филм "Побиј, покрсти, протерај", чији сам аутор и копродуцент, ниједног момента ни темом ни својим садржајем не подстиче етничку мржњу између заједница у Босни и Херцеговини нити може да изазове било какве нереде. Филм "Побиј, покрсти, протерај" је документ и сведочанство о српским жртвама заточеним у хрватско-муслиманским логорима у БиХ од 1992-1996. године.

На пример, логор у Тарчину у коме су били заточени српски цивили био је затворен тек после Дејтонског споразума. Логор је био регистрован од стране Мазовјецког. Поред основне теме филма, филм се бави и узроцима грађанског рата, континуитетом страдања Срба, улогом политичког и војног врха НАТО-а у рату у БиХ, као и етничким чишћењем српске територије и антисрпском пропагандом. Важно је да напоменем да филм обилује документационим материјалом као и исказима жртава.

БиХ јесте под протекторатом па ипак та чињеница ниједног тренутка ме није поколебала нити спречила да пишем и говорим истину о страдању српског народа у БиХ. Свако прикривање истине значи бити саучесник у креирању драме једног народа. Као што је за сваку осуду убијање муслиманских и хрватских недужних цивила, тако је и за осуду и убијање и уништавање српског народа. Прикривати истину о почињеним злочинима над Србима представља отворено вређање српских жртава као и прогнаних Срба. Дрвар је одувек био српски град, а сада, од како је у Муслиманско-хрватској федерацији да ли знате колико има Срба у њему? Сигурна сам у једно, да народи у БиХ на лажима и скривању истине о грађанском рату 1992. године не могу да граде здраве међусобне односе.

После Другог светског рата да комунисти нису свесно лагали и сакривали пуну истину о Јасеновцу, геноциду и етничком чишћењу Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини, верујем да се не би догодиле акције "Бљесак" и "Олуја" 1995. године. То је трагична прича о некажњеном злочину. Такође, да се у медијима свакодневно не скрива истина о злоупотреби права националних мањина у Србији, као и о тероризму албанске националне мањине у Србији, сигурно да Срби ни данас не би били жртве терора на Косову и Метохији. Срби у овој српској области живе у логорима данас усред Европе.

Филм "Побиј, покрсти, протерај" је моја побуна, мој отпор, према свакојаком терору и тиранији, лицемерју и демократији која у име демократије и људских права свакодневно убија и демократију и људска права.

Филм је мој отпор према наметнутом рату, наметнутом миру и наметнутом забораву. Једини мој мотив да урадим овакав документарни филм је да филм служи истини.

Београд, 26. децембар 2004.

С поштовањем,

аутор и копродуцент филма

Светлана Петрушић

Објављено у Интер-Националу 27. децембра 2004. и магазину " Сведок " 28. децембра 2004.