Професионална биографиja

Светлана Петрушић је доктор политичких наука, новинар, аутор ексклузивних интервјуа, политички аналитичар, публициста, аутор ТВ серије о Косову и Метохији, аутор политичко-документарног филма о страдању Срба у логорима у БиХ од 1992. до 1996.

Аутор је националног програма за државу Србију (објављено у књизи  ''Косово и Метохија од државе до логора'').

Аутор је плана државне стратегије за Косово и Метохију (објављено у књизи ''Косово и Метохија од државе до логора'')

Аутор је шеме Новог светског поретка.

Аутор је дефиниције Новог светског поретка, глобализма, политичке реалности, модерног патриотизма и изазова

Аутор је шеме, метода разбијања суверенитета држава-примена меке и тврде силе („XXI век, САД и Нови светски поредак глобална империја или хаос“).

Објавила је четири књиге из области геополитике и међународних односа:

• „И ћутање је злочин“, 1997.
• „Убице су међу нама“, 2002.
• „Косово и Метохија од државе до логора - Како победити глобализам“, 2005.
• „XXI век, САД и Нови светски поредак глобална империја или хаос – Четврти светски рат рат до истребљења“, последња књига, завршена под драматичним околностима фебруара 2011.
  

Аутор је ТВ серије  „Косово и Метохија - од државе до енклаве“ (серија је емитована на РТС-у априла месеца 2003. године). После поновног етничког чишћења Срба на Косову и Метохији 2004. серија је забрањена за приказивање.

Светлана Петрушић је била уредник у РТС-у 13 година. Јуна 2003. године, после гостовања на ТВ АРТ, којом приликом је критиковала поданичко понашање досовске власти и њену небригу за Косово и Метохију, „демократска“ власт јој, због тог вербалног деликта, забрањује рад на РТС-у. Због сличне ствари, када је у „Гласу Црногорца“ крајем 2002. године објављен њен коментар у коме је упозоравала на џихад у Србији, била је оптужена јавно од специјалне комисије при влади Црне Горе за говор мржње. Та информација је била објављена у ударном дневнику Црне Горе, а пренео ју је и ТАНЈУГ.

Ауторје документарног филма „Курди, народ без државе“.

Аутор је и копродуцент политичко-документарног филма „Побиј, покрсти, протерај“, премијерно приказаног 2004. у Бањалуци. Филм је по наредби Педи Ешдауна, међународног представника за БиХ, био забрањен за приказивање. Такође, после београдске премијере 2005. године телевизије: РТС, Б-92, ТВ ПОЛИТИКА, СТУДИО „Б“, ПИНК, одбијају да прикажу филм.

„Побиј, покрсти, протерај“ је политичко-документарни филм. Основна тема филма је страдање Срба у хрватско-муслиманским логорима у БиХ од 1992. до 1996. год. Ово је, иначе, и први политичко документарни филм који се детаљно бави узроцима рата на територији некадашње Југославије, континуитетом страдања Срба, улогом политичког и војног врха НАТО-а као и Ватикана, Немачке и САД, ратом муџахедина у БиХ, агресијом Хрватске на БиХ, као и етничким чишћењем српске територије и антисрпском пропагандом.

Светлана   Петрушић   је   аутор   ексклузивних интервјуа са светским личностима из политичког и војног врха:

• Романо Проди, председник Европске комисије ЕУ
• Торвалд   Столтенберг,    копредседник   Међународне   конференције   за некадашњу Југославију
• Луиз Арбур, главни тужилац Хашког трибунала
• Ричард Голдстон, главни тужилац Хашког трибунала
• Петар Стојанов, председник Републике Бугарске
• Бернард Кушнер, високи представник међународне заједнице за Косово и Метохију 2000. године
• Карлос Вестендорп, високи представник међународне заједнице за БиХ
• Генадиј Зјуганов, председник Комунистичке партије Русије
• Жан-Мари Лепен, председник Националног фронта Француске
• Хасан Муратовић,  председник владе Муслиманско-Хрватске федерације
• Др Дејвид Кларк, лабуриста, министар одбране Велике Британије у сенци
• Радован Караџић, председник Републике Српске
• генерал Мајкл Роуз, командант УНПРОФОР-а 1994.
• генерал Бертранд де Лапрел, командант УНГ некадашње Југославије
• генерал Бернар Жанвије, један од командант;
• генерал Команакос (НАТО)
• генерал Павел Грачов, командант руске армије
• генерал Клауз Рајнхард, командант КФОР-а 2000. године (после бомбардовања Србије и уласка НАТО снага на југ Србије Косово и Метохију)
• генерал Виглејк Еиде, један од команданата НАТО-а и главни у ОЕБС-у за разоружање југоисточне Европе
• генерал Цветан Тотомиров, командант Бугарске армије
• генерал Анђело Грацијани, оснивач и први командант дивизије Гарибалди у време Другог светског рата
• генерал Расим Делић, командант Муслиманско-Хрватске армије
• генерал Момчило Перишић, начелник Генерлаштаба Војске Југославије
• митрополит Јован
• владика Артемије
• владика Сава
• академик Игор Шафаревич

Светлана Петрушић је оснивач и председник организације „Глас Српкиње“.

Организатор је и учесник хуманитарног конвоја као помоћ Србима на Косову и Метохији почетком 2000. године. Конвој од седам камиона је до данашњег дана први и једини такав који је ушао на Косово и Метохију.

Организатор је и учесник митинга против Милошевићевог режима, ДОС-а, такозваних опозиционих лидера који су само глумили опозицију, и митинга против НАТО окупације Косова и Метохије 10. јуна 2000. год. То је био први, и ванстраначки патриотски митинг, једини такав организован. Митинг је био организован  у центру Београда.

Организатор је и потписник прве Конвенције уједињених невладиних организација прогнаних Срба са КиМ 2000.

Организатор је и учесник бројних конференција за штампу са којих је упућен апел против терора над српским народом, некажњеног геноцида, те је упозоравала свет да Срби данас живе у логорима на Косову и Метохији.
 
Организатор је и учесник више конференција за штампу против нацистичке антисрпске пропаганде у медијима, као и антисрпске политике појединих политичких странака, невладиних организација, такозваних слободних медија у Србији и Црној Гори, који су финансирани и у служби су  страних обавештајних служби.

Шестог марта 2006. на премијери филма „Грбавица“ у Сава центру, једина се јавно побунила и спречила приказивање овог наменски урађеног политичког памфлета у служби антисрпске пропаганде да, као што је планирано, буде приказан широм Србије. Непосредно пре него сто ће филм бити приказан ,попела се на бину, узела микрофон, и  успела да се обрати  публици.  Прве   речинице су  биле:  ''СРАМ ТЕ БИЛО БЕОГРАДЕ''  и  ''СРБИЈА ЈЕ ОКУПИРАНА''.   И док су се гориле бацале на Светлану  и   искључиле струју  у сали СЦ,  из свег гласа је узвикивала, да се обраћа у име  српских  жртава муслиманскохрватских злочина и силованих девојчица! Пред многобројним  присутним новинарима у фоајеу одржала је конференцију за штампу.
То је био  њен лични чин  против срамне антисрпске пропаганде,  и борба да се пробије медијска блокада о страдању Срба које траје  у континуитету.

Један је од организатора и учесник Првог сабора српских жена и мајки за спас и слободу Косова и Метохије 4.12.2006. године. Право гледалаца да знају све одузеле су следеће београдске телевизије: РТС, Б-92, Студио "Б", ТВ ПОЛИТИКА, ТВ ПИНК. На овим телевизијама се, као никада до сада, спроводи цензура. О Првом сабору није било ни речи. Да није било писаних медија, стекао би се утисак да се Сабор није ни догодио и да Српкиње нису ни подигле глас против тероризма и терора окупираног Београда.
  
Аутор је Отвореног писма и захтева, у име Гласа Српкиње, председнику Републике Србије Борису Тадићу и члановима Владе –септембар 2009.

Аутор је Отвореног   писма тужиоцу Вукчевићу   -  '' ТУЖИЛАЦ  ВУКЧЕВИЋ И  РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ ,''    фебруар 2010.год.                           

Носилац је друштвених признања и то:

• Повеље за хуманост од стране Удружења прогнаних лица са Косова и Метохије
• За свој новинарски рад и борбу за истину добила је признање и благослов братства манастира Хиландар
• Добитник је признања   државе   Бугарске   за   високи   професионализам, патриотизам и зближавање балканских народа.
• Фебруара 2006. године од Уније покрета за Косово и Метохију добила је високо признање Повељу српски витез.
• 23. децембра 2006. Савез логораша Републике Српске уручио јој је највише признање Савеза за борбу и истрајност да се чује глас истине о страдању српског народа на територији БиХ и Хрватске, а злочинци казне за плански државни терор над српским народом, за почињени геноцид и етничко чишћење које се догодило три пута у 20. веку.
• Друштво за научно истраживање најстарије историје Срба „Сербона“, уручило јој је признање – Благодарије „др Олга Луковић Пјановић“, 29. новембра 2008. године.