Почетна | Биографија | Коментари | Отворена писма | Књиге | Серија | Филм | Ексклузивно | Интервјуи | Признања | |
ОБРАЋАЊЕ СРПСКОМ НАРОДУ Поштовани наш народе, На данашњи дан 1999. године преобучени НАТО војници, као војска КФОР-а, после потписивања капитулације Милошевићевог режима, ушли су у јужни део Србије и окупирали Косово и Метохију. Под патронатом западних сила и командном палицом Вашингтона, шиптарска национална мањина извела је завршну фазу етничког чишћења српске територије. Србе су поубијали, затим протерали преко 250 000 а више од хиљаду триста киднаповали. Српску земљу су отели и спалили православне цркве и манастире. По нашим светињама данас газе, скрнаве. Због своје патолошке мржње према Србима, ни мртвима мира не дају. Запад нам држи предавање о демократији и људским правима, а тај исти Запад, само зато што поседује силу и моћ, узима себи за право да злоупотребљава и крши људска права и демократију. Уцењују нас, прете нам. Нема слободне Европе без слободне Србије. А Србија је поодавно свакојако окупирана. Прошле године на данашњи дан одржали смо Духовну академију и протестни митинг на Тргу Републике у Београду против НАТО окупације и тадашњег антисрпског режима и свих оних који су својим чињењем или нечињењем допринели да Милошевић траје недопустиво толико дуго колико је трајао. Наш добри народе, тада те на Тргу није било онолико колико је морало да те буде. А није те било ни 1995. године да заједно подигнемо свој глас да се чује до неба. Тада када су Хрвати убијали српску Славонију и Крајину Српску. Добри наш народе, шта ти урадише те не видиш мајке и очеве, браћу и сестре и децу и преко хиљаду киднапованих Срба. Ниси са њима кад у жалости својој тумарају од немила до недрага тражећи да им ова власт помогне. Добри наш народе, преко 60 година те убијају. Гасе твоје зенице да не видиш ништа, тупе твоју вољу, гуше твоју снагу како би те надјачали. Злоупотребљавају твоја најтананија национална осећања. И немој да мислиш да су они толико моћни, него смо ми постали слаби. Упорно се труде да нам избришу исторјиско памћење. Када ти приговарају и кажу да живиш од митова знај да те лажу. Хоће да помраче наше сећање исти они који су нам наше Косово и Метохију отели 1878. године (Берлински конгрес) и вратили Турској под окупацију. Они који су нас бомбардовали 1941. године и 1944. године, они који су нам довели странца Тита и издали наш ослободилачки национални покрет. Исти они који су бомбардовали Републику Српску 1995. године и Србију и Црну Гору 1999. године. Добри наш народе, шта је то што од нас траже да заборавимо и да амнестирамо. Геноцид Хрватске над Србима, логор Јасеновац, јаму Пребиловци у коју су усташе бацале српске мајке са децом, злочине над Србима од стране шиптарских фашиста или етничко чишћење Косова и Метохије и Српске Крајине или логоре по Босни и Херцеговини и Хрватској у којима су мучени српски цивили од стране муслимана и Хрвата и у овом грађанском рату од 1991. године или можда очекују да амнестирамо зверства над војницима почињена у Словенији, Хрватској и од стране муслимана у Босни и пре почетка грађанског рата на територији некадашње Југославије или да амнестирамо улогу великих сила у свему томе. Зашто се о томе данас ћути? А од нас траже да преузмемо на себе туђи грех за туђе недело. Сада, актуелна власт недељама тражи хладњачу у којој су, како се говори, лешеви са Косова и Метохије. Актуелни политичари лицитирају о броју лешева. Надмећу се ко ће већу бројку да каже. Зашто!? Они знају све унапред. Како?! Ако је хладњача истина и под претпоставком да су у њој убијени Шиптари, онда је и истина да је тај злочин над цивилима починила фукара и то она иста фукара која је за новац и за нечији рачун довукла хладњачу надомак Београда јер требало је изједначити српске жртве са својим џелатима. Ставити у исту раван српски народ и оне који су, по ко зна који пут, починили историјски грех над нама. Уосталом, српске земље, Србију и Црну Гору, убила је фукара, отпадници нашег народа и корумпирани Срби пре метка. Морамо да будемо самокритични и да кажемо да је на сва антисрпска документа, законе и на накарадни Устав из 1974. године, на крају, српска рука ставила свој потпис. Српски комунисти и мондијалисти од Србије су направили мултиетничку грађанску државу, а на рачун српског народа етнички чисте туђе државе. Како и не би када су се многи Срби предали хедонизму, постали су лицемери, мекушци, кукавице, помодни до кича. Веронаука им смета у школама и не устручавају се да наше ћирилично писмо замене латиницом. Декаденцију и деструкцију би да ставе на пиједестал, а хомосексуалци и лезбејке им држе лекције о моралу. Како ћеш и после свега, добри наш српски народе, знати да си се усправио и да ниси изгубио самопоштовање? Знаћеш тако, ако не даш ниједној власти да те убеђује како ти је добро јер ти, тобоже, не знаш како ти је. Ако не даш, као до сада, да за шиптарске терористе поједини београдски медији кажу „Ослободилачка војска Прешева“. Ако не даш да за отете Србе на Косову и Метохији ти исти медији кажу:“Нестало је од доласка КФОР-а преко хиљаду југословенских грађана“. Ако певаш своју химну, а земљу зовеш својим именом. Ако зауставиш антисрпско деловање усред Београда. Наш народе, знаћеш да смо народ достојан поштовања ако за нашим политичарима на Косову и Метохији крену наши професори, лекари, адвокати, ако наши богати Срби крену да граде болнице и школе за нашу децу заробљену у енклавама. Оно мало преосталих Срба на Косову и Метохији живи у гету. Остављени су и данас су апсолутно сами. Наша држава је дужна да брине о свом српском народу и да врати прогнане Србе на Косово и Метохију. Наш добри народе, не дај да нам национални понос и достојанство баце под ноге. Милошевић мора да одговара пред српским судом због вођења антисрпске и антидржавне политике. Он је дужан да нама Србима да одговор на многа питања. Не дај да нам долар буде једини бог пред којим треба да се клањамо. Не дозволи да нам мондијалисти пишу нове школске програм и уче нашу децу да постоји нови патриотизам као егоизам, материјализам, хедонизам. Учинимо све што можемо, а можемо и морамо да наша Србија мирише на Србију. У томе је наша снага. Београд, 12. јуни 2001. године Светлана Петрушић
|
|
2006 © Светлана Петрушић. Сва права задржана. |