БЕСЕДА СВЕТЛАНЕ ПЕТРУШИЋ НА ДОДЕЛИ ПРИЗНАЊА
„ДР ОЛГА ЛУКОВИЋ –ПЈАНОВИЋ“ ДРУШТВА „СЕРБОНА“ 29.11.2008.ГОДИНЕ

Захваљујем друштву „Сербона“ на признању. Хвала нашим угледним професорима, прегаоцима, на челу са дивним човеком, професором Ђорђевићем. Захваљујем свим племенитим и храбрим Србима, ентузијастима који помажу друштво „Сербона“, као и сва слична друштва широм Србије.
У целом свом професионалном животу, све што сам радила и што радим, радим најбоље што могу. Своју професију посветила сам борби за истину, и као Српкиња, која изнад свега цени слободу, борим се за слободу нашег народа, целокупног српског простора и слободну државу Србију. Идеја о слободи је у традицији нашег народа.
Данас је 29. новембар, а за који дан Србију ће подсетити на 1. децембар 1918. године. И први и други датум, подсећа нас на југословенство. Ми смо, данас, у 2008. години, и шта се ту после толико година променило?! Још увек смо на путу ослобађања од југословенства и комунистичке наднационалне идеологије. Данас смо заробљеници повампирене Коминтерне која има исти циљ и задатак, убијање српске духовности, националног и културног идентитета нашег народа. Данас Србијом харају повампирени комунисти интернационалисти са капиталистичким – буржоаским неолибералним апетитима. То су паразити. Српске душе, као „Сербона“, часни и храбри Срби делују широм Србије у илегали. Јер како бих могла да назовем другачије ово време у коме нема на тзв. националним телевизијама од РТС-а, ТВ Фокс до Б-92 ничега од значајних активности попут друштва „Сербона“. Шта је ово неголи илегала и рад у тишини иза очију јавности, када због цензуре у ТВ кућама Србија не може да чује умне и добронамерне Србе и да се упозна са радом многих српских друштава и организација - српских ентузијаста. Цензори добро знају колико је драгоцено за будућност наше земље и здравља наше деце да се чује и види једна друга, паметнија Србија.
Данас је у Србији мир, али на гробљу слободе. А арогантни политичари једино то не виде. Србија је окупирана! Ово више није фашизам, већ модерни тоталитаризам који је упловио у нацизам. Методи су перфиднији неголи до сада. Последице по Србију и српски народ биће страшније. Нису у питању само физичке жртве.
Кажу да је Србија подељена. Да, али како? Са једне стране, то је Србија умних, самосвесних, племенитих и храбрих Срба. То је Србија у којој самопоштовање и висока национална свест нешто значе. Али, то је и Србија уморних, често малодушних, па и кукавичких Срба. И то су наши Срби, наши добри, непробуђени Срби. Наш је задатак да их пробудимо. Кад год је Србија била на путу свог јачања и уздизања, велике силе су у Србији проналазиле штеточине. И одједном, охрабрила се фукара, којекакви кицоши, разни подрепаши, малограђани, себични и похлепни. И некако су увек били или у власти, или близу власти. Све је у првом лицу једнине. И то је та друга Србија која уз свакојаку помоћ споља, а данас Вашингтона, има задатак да уништи ону прву Србију. Огромна већина Срба само критикује, говори огорчено по кулоарима, али мало чини. Србија је широм отворила врата глобализацији. Све што је најгоре улази у Србију. Питам вас зашто Србија ћути?! Чега се то плаши? Постоје многи методи вођења борбе, осим да се пушка узме у руке, од политике, дипломатије, до отпора. Пушка и мач је последње за шта човек треба да се ухвати. Али, када се мач подигне, онда се не враћа у корице до коначне победе. Често кажем „Срам вас било Срби.“ Зашто дозвољавате терор цензуре у медијима? Зашто дозвољавате да нас ТВ Б-92 трује антисрпском пропагандом, па још телевизијским колима њени новинари шетају по Србији, а Срби им кувају кафу. Како је то могуће да екипа „Пешчаника“ трује Србију, а Срби ћуте и трпе. Немојте ми рећи да не можете да их избаците из својих дворишта. Њихово деловање није питање демократије, нити слободе, као што ни ваше трпљење нема везе са демократијом ни толеранцијом. Ја сам демократа и против сам и фашизма и анархије. Фашизам је управо оно што они раде. Ја сам аутор забрањене ТВ серије о Косову и Метохији и забрањеног документарног филма о страдању Срба у муслиманско-хрватским логорима у БиХ и Хрватској у овом последњем грађанском рату. Ако се моја серија и филм забрањују на тзв. националним телевизијама у Београду, шта је то неголи фашизам?
Септембра месеца ове године, обележен је Међународни дан демократије у свечаној сали Скупштине Србије. Поред посланика, државног политичког врха Србије, били су присутни и представници међународних институција и страни амбасадори. Замислите, усред неслободне Србије, говорило се о људским правима и демократији а да ова схнисходљива и марионетска власт није упозорила да нема говора о слободи и демократији докле год тероризам на југу Србије, Косову и Метохиуји, дивља, и докле год је српска територија под окупацијом. Прећутали су да кажу да се прогнаним Србима забрањује повратак у њихове куће. Они нису рекли да је и данас Косово и Метохија логор за Србе. Ова снисходљива власт изоставила је да каже да је тзв. држава Косово криминално-мафијашка творевина у режији финансијске и политичке светске мафије. Они који то крију чине такође злочин.
Брисел је прогласио декаду Рома. Роми су политички назив за цигански народ. Запад у декади Рома протерује на стотине хиљада Цигана из својих земаља и шаље право у Србију. Они их не враћају на Косово и Метохију, одакле су их Шиптари протерали, него у Београд. Ђелић и министар за људска и мањинска права намерно повећавају број Цигана. Тобоже, они знају да их је у Србији било више него што их је стварно било. Прво су говорили о 400 000, а сада су им повећали број чак на 700 000. Ко им је дао те податке и чије интересе они штите?! А шта је са прогнаним Србима? Њих нико и не помиње. Не постоји држава на свету у којој су заштићенија права националних мањина неголи у Србији. Једино су Србима угрожена људска права и то усред Србије. Срби су заточеници у сопственој држави. И док ова арогантна марионетска влада стално повећава број Цигана у Србији, она смањује број побијених и прогнаних Срба. Шта се дешава са Хрватском? Уместо да Србија тужи хрватску државу за геноцид и етничко чишћење Срба, влада Србије чека да Хрвати туже Србију за измишљени геноцид. Хрватска је у 20. веку починила два пута геноцид и етничко чишћење, починила је агресију на БиХ – српску територију 1992. године и пре почетка грађанског рата у БиХ. Геноцид је био стратегија државног врха Хрватске. Злочин Хрватске над Србима траје до данашњег дана. А министар спољних послова Србије данас говори о само 250 000 прогнаних Срба из РСК, у хрватској акцији „Олуја“ 1995. А шта је са акцијом „Бљесак“ и са прогнаним Србима са целог подручја Хрватске?! Државни врх Србије ћути о тајном наоружавању Хрватске уз помоћ Немачке и то у времену пре избијања грађанског рата на територији некадашње Југославије. Где је тужба против Хрватске за логор Јасеновац где су хрватске усташе побиле на стотине хиљада Срба. То је био монструозан злочин. А шта је са јамама? Само у јами у Пребиловцима Хрвати усташе бацали су мајке са децом у живи креч. Хрвати се данас награђују уместо да буду кажњени за своја недела. Нема заборава и не сме да буде опроштаја.
Данас се Србија разбија и споља и изнутра.
Јединствена Србија нестаје пред нашим очима.
Терминолошки се потпомаже разбијање Србије.
Затире се историјско памћење, уништава се национални и културни идентитет Срба.
Систем вредности је тотално поремећен.
Институције су разорене.
Корупција, дрога и привредни криминал цветају.
Уништава се српска привреда и пољопривреда.
То је слика данашње Србије!
Данас од званичника Србије до ТВ водитеља чућемо да говоре „Србија и Војводина“, уместо север Србије, или „Косово и Србија“, уместо јужна српска област, Косово и Метохија. За Србе на Косову и Метохији уместо српски народ, они кажу „српска мањина“ и тиме легализују геноцид над Србима. Скоро ниједан политичар у Србији за Шиптаре не каже Шиптари или албанска национална мањина, него их називају Албанци и тиме легализују лажну слику о Косову и Метохији као, тобоже, албанској територији. Српски државотворан народ никада не може да буде мањина у сопственој држави, чак и ако је јужна српска област Косово и Метохија данас протекторат и под окупацијом. Ако кажете за Србе „мањина“ ви онда дајете легитимитет странцима, јер странцима је само то потребно. Запад има силу, али нема легитимитет за сецесионизам јужне српске области. Тај задатак стварања легитимитета поверен је невладином сектору који Запад финансира. То су пре свих Соња Лихт, Наташа Кандић, Соња Бисерко, „Отпор“, Весна Пешић, Биљана Вучо, Борка Павићевић, којекакве Србљановићке, Карановићке, Мићићке, Чеда Јовановић, Чанак, Горан Свилановић, „Цесид“ и читава плејада помодне интелигенције. Њиховом материјализму и егоизму нема краја. Антисрби себе називају некаквим антифашистима како би прикрили своје праве намере. За њихов перформанс њима помаже групица наручених, тобоже, српских фашиста, док им мађарски фашисти и шиптарски терористи измичу. УДБА добро зна шта ради. Или, шта је са рашком облашћу коју упорно називају Санџак, као у време османлијске окупације Србије. Подсетићу да је Хрватица Ивана Дулић у Чачку, пре него што је села у фотељу министра пољопривреде, усред Чачка на међународном скупу о воћарству изнела пано на коме је писало „Санџак и Србија“. И уместо да тужилац покрене кривични поступак за овакво тешко кривично дело, Ивана Дулић је била награђена местом министра. Зукорлић и Дулићка добро знају како после интернационализације следи разбијање Србије. Захваљујући Коштуничиној влади, Цигани су добили статус националне мањине и још им само недостаје територија па да постане ново Косово и Метохија. Главу су подигли и Титови комунисти. И они хоће нешто. Док се они не договоре, странци већ имају план шта ће са њима.
И на крају, ту је најопаснији део деловање помодне грађанштине, а то је удар на српски национални и културни идентитет. Министарство културе Србије је као испостава страних амбасада. Страни амбасадори улазе слободно у ово министарство са својим предлозима, као да улазе у своје амбасаде. Министар културе данас изјављује како ради на „подизању општег културног нивоа Србије“.
Српско писмо ћирилица намерно се затире. Вама је данас потребан преводилац када кренете улицама Београда. Сви робовски говоре „ОК“, чак и сељаци на пијацама. Културном окупацијом, енглеским, а полако и немачким језиком, усађује се робовска свест код Срба. Све почиње културним империјализмом. Породица се разбија, Србија изумире, а деца се све мање рађају. Тзв. националне телевизије убијају шундом, простаклуком и вулгарношћу до крајњих граница. Мозак се испира „Великим братом“, „Мењам жену“, „Гледај мајку, бирај ћерку“ и којекаквим перверзијама. Све је ТВ „talk show“. Пропагира се хомосексуализам. За новац ће и настрано да буде проглашено за нормално. Нарко бизнис цвета. Као да се не зна да су највећи кривци у институцијама. Више камера неће спасити нашу децу. Зло треба сасећи у корену. Бандитизам у школама остаје некажњен. Нема ко да обузда то насиље. И у свом овом ужасу, ствара се у тишини нова елита Србије чији је шеф нико други него, опет, Соња Лихт. Оно што је некада био Кумровец, то је данас школа грађанке Лихт коју финансирају странци. Ова грађанка миљеница је Запада, а самим тим и политичког врха Србије. Контролише српски политички подмладак, кућу „Политика“, Министарство спољних послова, има некакву женску владу и бич је божји за корумпиране Србе. Грађанин председник Тадић заговора некакав нови - модерни патриотизам. Модерна грађанштина је то схватила као охрабрење. И тако је грађанка, модерна патриоткиња, директорка Основне школе „Милица Стојадиновић Српкиња“ у Врднику, Аленка Орешчанин наредила да се слика „Бој на Косову“ на зиду у школи преглетује и прекречи. И док се успавани Срби пробуде, од Србије неће остати ништа. Недопустиво смо пали као народ. И мушкарци су нам пали. И генерали су постали кукавице. Многи су се утопили у хедонизму. Српске жене мора да покажу више храбрости, мудрости и више љубави, бриге и стрпљења за своју децу. Зар то није одлика српске жене?
Питаћете ме шта да се ради у овој исцрпљеној, уморној и гладној Србији. Где је излаз? Мој одговор је да захтевамо од ове и било које друге владе Србије да донесе национални и државни програм и стратегију за опоравак Србије. За велеиздају и кршење Устава мора да се одговара. Друго, мора да се ради на саборности нашег народа. Васпитање се добија у породици, али задатак државе је такође, да утиче и васпитава. А данас, у Србији нема ни књижара. Историја се фалсификује. У школским уџбеницима се протурају историјске лажи. Изнећу пример Енциклопедије Британика коју је пре неколико година издала кућа „Политика“. У овој енциклопедији о Косову и Метохији су изнете саме лажи. Питам се само, ако је власт затајила, ако тужилаштво не ради свој посао, где су онда сва та удружења Срба са Косова и Метохије, где су српски историчари, да покрену кривични поступак против оваквог злочина над српском историјом и истином. Видећете да кад крене отпор против свих ових штеточина, сами ће они бежати преко Саве и Дунава. Хајде заједно да покренемо тужбу против фалсификатора историје и против насилника над слободном Србијом. Када видите на билбордима хомосексуалне поруке, скидајте их, када видите антисрпску пропаганду, цепајте је, избацујте „Пешчаник“ из својих дворишта. Када видите на телевизијама да се гуши истина, сакривају чињенице и води антисрпска пропаганда, буните се, протестујте. Побуна је демократски чин и показатељ свести једног народа. Покажимо им да ми Срби и нисмо баш тако наивни каквим нас они сматрају!
Питам вас зашто када год кренем и шта год да покренем, када се окренем иза себе, скоро никог не видим. То су увек исти добри, храбри и племенити Срби. Чему тај страх? Ми се боримо само за праведну ствар. Боримо се против свакојаког потонућа Србије. Ако се ми сви заједно не изборимо за бољу и слободну Србију, можемо слободно да се упитамо зашто смо и живели, ако нашој деци оставимо овакву, никакву и јадну Србију.
Хвала!

У Нишу, 29. новембра 2008. године