Oтворено писмо Владимиру Вукчевићу, тужиоцу за ратне злочине

 Тужилац  Вукчевић   и  Декларација  о Сребреници

 

   Господине  Вукчевићу,
За  почетак  да разјасним  шта  је то политичка  реалност,  а шта модерни патриотизам.  Не због Вас, јер Ви сте одавно савладали ту лекцију,  већ због читалаца како би боље разумели  Ваш  допринос  у потапању Србије.
Политичка реалност  је  само оно што се постигне силом на терену и само то се  рачуна и важи.  Носиоци  идеје  политичке реалности противе  се историјском  памћењу  које упозорава  и  опомиње. Политичка  реалност  је  да се  прихвати  добровољно  ропство  и мирење са политиком свршеног чина. Модерни, или нови патриотизам,  у  суштини  значи  материјализам, егоизам, хедонизам.  Другим речима, то је немање патриотизма. Модерне патриоте, патриотизам и родољубље представљају  као нештo  ретроградно.
        Током  недавне  међународне  конференције о наслеђу Хашког трибунала, на којој сте  и  Ви   учествовали,  и  на којој по нечијој вољи   није било предстсавника Удружења  српских  мајки  жртава  и Удружења српских логораша  жртава  муслиманско- хрватских  злочина,  подржали  сте  реч  геноцид  за  Сребреницу.  Тиме сте минирали  све покушаје Срба  да  се   до краја  расветле   стварни догађаји  у  грађанском  и верском рату на територији  некадашње Југославије од 1991 до 1995.  Поменули  сте  такође   Овчару  и   Зворник ( објављено у ПОЛИТИЦИ  25.02. 2010.).  Кренимо од  речи  геноцид.  Наши непријатељи  инсистирају  да Скупштина Србије  усвоји  Декларацију  о Сребреници у којој ће се јасно истаћи  да су Срби, или поједини Срби,  починили  геноцид у Сребрници.  Немачка  упорно ради  на денацификацији Срба.  Господине Вукчевићу,  Ви сте се  јавно   на  конференцији   определили за такву капитулантску и срамну Декларацију. Ви сте  подржали  једну  политичку  лаж  која се користи у служби антисрпске  пропаганде.  Такође,   циљ   ове лажи  је и манипулација    како  америчким,  тако   и светским  јавним  мњењем.  
       Ви  добро  знате  да у  Сребреници  Срби нису починили  никакав геноцид!  Све друго  што се  намеће    гнусна је  лаж.   У Сребреници  се догодио злочин  почињен над  мушкарцима муслиманима.  Тај злочин су,  нажалост,  починили  поједини  припадници  мог  народа, несрећници  из  освете и очаја,  због претходно  почињеног  злочина   над  српским цивилима,  децом ,женама, старцима.  Разлог  злочина над Србима  као и етничког чишћења  од стране  муслимана   била је  само патолошка мржња , и ништа више.
     Вуковар, Сребреница и Рачак  су три  исконтруисана  сценарија  западних  обавештајних  служби  праћена  кратковидошћу српског политичког и војнох врха,  деловањем  УДБЕ    уз  присуство камера  CNN,  како би се Србија прогласила кривцем у унапред изрежираном рату,економски разорила, политички дестабилизовала,  и  територијално  разбила.  Србија је бачена на колена , баш онако како је и најавио   Кинкел.  Суверенитет  Србије је рушен  и  НАТО  бомбама. 
Ви сте  такође  изјавили  да Сребренице  не би било као и да би пожар злочина у Босни био заустављен да су кажњени починиоци злочина у Зворнику, или  да сте санкционисали  случај  Овчара тада када се догодио, да не  би   било  ни  масовних злочина у  Хрватској, ни крвавих збегова  Бљеска и Олује.  Историјске  чињенице немилосрдно  говоре  другачије.
       Пођимо хронолошким редом.  Овчара  се не би догодила  да је
 Хрватска била кажњена за:
1.  тајно наоружавање  у  још увек  заједничкој  држави Југославији
2.  сецесионизам
3. терор над Србима  широм Хрватске
4. избацивање Срба из Устава Хрватске
5. убијање  невиних  српских  цивила. Септембра 1991. убијени су српски цивили у Дивоселу. Почињу ликвидације Срба у Вуковару...
6. за затварање војника у касарне, без воде, струје, хране
7. за мучење и убијање недужних војника ЈНА  и пре проглашења НДХ
8. за повампирено  усташтво  у славу геноцида над Србима
9. за  минирање    једне од многобројни   јама   Пребиловци  у којој су  се налазиле  кости  српских мајки  мученица   које су  усташе, у време Другог светског рата,   живе бацале  заједно са  својом  децом
     Да су  Туђманови  ментори, Ватикан и  Немачка,  имали другачији план,  етничко чишћење  Срба не би се ни догодило.  Не би се догодила  ’’Спаљена земља’’,  ”Бљесак ‘’  и ‘’Олуја’’.  Тужиоче Вукчевићу,  некажњени  геноцид   почињен над  Србима    и   Јасеновац   су  у   живом сећању Срба!
       Сребренице   не би  било, ни рата у БиХ,  да хрватска регуларна војска није  26, марта1992. унела  бакљу  рата, смрти  и  раздора    у Босну  и  починила  масакр над  недужним  српским становништвом  у  српском селу Сјековац.  Исто се догодило и у  Коњицу  априла 1992. и пре  почетка грађанског рата  у БиХ.
Сребренице не би ни било  да Срби нису одвођени у муслиманскохрватске  логоре у којима су  и деца била  жртве разних   тортура.  Српске девојчице су силоване.  Сребренице  не  би   било  да  муслимани  у Сарајеву   нису  побили на хиљаде невиних Срба и пре Сребренице.  Само у  Грбавици,   као резултат  муслиманских  снајпериста,   било је преко хиљаду  свежих  српских  гробова  које сам  лично 1994. видела.  И на крају,  Сребренице  не  би  било  да, продужена рука  Алије  Изедбеговића   Насер Орић,  није  починио   најстрашније  злочине над  Српским цивилима  у истој тој  Сребреници  и  Кравицама  пре 1995.  Пожар се пренео и на јужну српску област  Косово и Метохију.  Терористичку УЧК   албанске националне  мањине  створила  је  Немачка  да  би   затим  контролу над  ратом  и  Балканом  од  Немачке  преузеле   САД.  Окупирано  Косово и Метохија  је  данас  логор за  Србе  усред  такозване  демократске   Европе!
          Господине Вукчевићу,  шта је то Србија  добила  за узврат,  зато што Ви као и  званични Београд  упорно  ћутите  о  злочину против мира , ратном  злочину  и етничком чићењу Срба  које је почињено  од стране муслимана ,  Хрвата  и терористичке УЧК   а  под  командном  палицом  Ватикана, Немачке и САД.  Вашингтон се служи  коoперативним  Србима. Србија је талац неодговорних  политичара.
              Господине  Вукчевићу,  Вас  једино  слави  плејада   у Србији  презрених , као што су Наташа Кандић,  Соња Бисерко,Чеда Јовановић, Чанак...  Па  зар Ви стварно  верујете  да ће они, без икаквог угледа и ауторитета,  за своје налогодавце,   управљати потезима владе Србије  довека,  као и да ћете  увек   бити тапшани по рамену од стране  Бруна  Векарића  и   имати подршку пера  Бошка Јакшића,  коме  није  довољна   ни  лажна  бројка   од  тобоже  8000  муслиманских  жртава  у Сребреници!
Излаз Србије је у томе да  ми Срби  не дамо повода  да нас  у свету  пријатељи   презру, а да нас се рођена  деца   стиде.  Данас,   наш  пут је пут мирног, достојанственог  и  упорног  разоткривања  лажи . Не  смемо  никада  да   одустанемо    од  тог   тешког и  одговорног  задатка.  Господине  Вукчевићу, ако не можете да служите  истини и свом  народу  повуците се часно са свог положаја.

Београд  29. 02. 2010.                   Светлана  Петрушић